Da li će pojeftiniti stanovi u Srbiji?

U poslednje 2 nedelje na globalnim tržištima primetan je poprilično ozbiljan pad vrednosti cene gvožđa. Prema podacima sajta tradingeconomics, cena sirovog gvožđa po toni trenutno iznosi okruglo 117 dolara, dok je 08. juna ona iznosila 142,4 dolara po toni. S obzirom na to da čelik ima veoma širok spektar upotrebe u više industrija, pa i građevinskoj industriji, troškovi tih industrija sada počinju da padaju, te u krajnjem slučaju rezultiraće i padom cena nekretnina.

Sam taj pad neće biti momentalan, jer jedan investicioni ciklus kod na primer izgradnje stambene zgrade traje 2 do 3 godine, tako da ako se pad cena materijala, u ovom slučaju čelika, nastavi pojeftinjenje kvadrata će se osetiti tek kad stanovi izgrađeni tim materijalima osvanu na tržištu.

Ipak domaći stručnjaci ističu da je situacija na domaćem tržištu nešto komplikovanija te da se cene neće direktno prelivati tj. opadati.

Mi kasnimo za svetskim trendovima 2 do 3 godine. Prvo se nešto pojavi u SAD, pa u Evropi, pa tek onda kod nas. Jesen će mnogo stvari pojasniti po pitanju cene s’ obzirom na rusku i ukrajinsku krizu, nedostatke materijala. Manje će se graditi, manja će biti ponuda, ali potražnje će uvek biti. Kod nas možemo da očekujemo smirivanje cena, dakle skoka neće biti sigurno. Već sad se dešava pad cena u nekim delovima Srbije, kaže  procenitelj i stručnjak za nekretnine, Milić Đoković.

Osvrćući se na pad cene gvožđa i čelika na svetskim berzama on ističe da je veći problem cena energenata.

– Teško je sve što se dešava uklopiti. Pada cena čelika, ali je cen energenata i dalje rekordno visoka, a taj čelik mora da se transportuje do gradilišta. Na primer, dosta je poskupela sva plastika koja se koristi u građevini, skočila je i hemija, lakovi, parket. U krajnjem slučaju skočila je cena majstora, tj. njihovog rada, nabraja Đoković.

On ističe da su gvožđe i čelik berzanska roba koja se dovozi baržama i da treba kupiti hiljade tona da bi to imalo efekta na tržištu.

– Problem naših dobavljača je taj što nemaju pravi magacin. Mi sada imamo situaciju da sa broda materijal ide direktno na kamion i pravac gradilište. Nemamo logistički centar, i na tome treba raditi, kaže on i dodaje da se to preliva na kupce tako što im se nudi “plivajuća cena”, jer se ne zna kada i kako će se dobiti neophodni materijali.

– Mi na tržištu svakako imamo “halo efekat”. Kada bi cena materijala u krajnjem slučaju pala, bitno je samo da dva tri investitora spuste cenu i ostali će pratiti, navodi on.

izvor: alo.rs

Join The Discussion

*

Compare listings

Compare